Porez na džeparac

Ozbiljno upozorenje  svim frilenserima koji misle da zarađuju samo za sebe –  da trebaju u što kraćem periodu da plate porez na džeparac.

Poreska uprava Srbije uputila je javni poziv svim fizičkim licima koji rade i naplaćuju svoje usluge od klijenata iz inostranstva da se sami prijave i plate pripadajuće poreze i doprinose. Poziv je objavljen na sajtu Ministarstva finansija Srbije – Poreska uprava Srbije. Za sada odnosi se na 2020. godinu.

Poziv se odnosi na  jutjubere, programere, dizajnere, influensere, profesore stranih jezika i svim ostalim frilensere koji rade i naplaćuju svoje usluge iz inostranstva.

Da se ne zavaravamo, Poreska uprava po službenoj dužnosti ima podatke o svim fizičkim licima koja ostvaruju prihod iz inostranstva. Sistem je odavno uređen. Svi prilivi na devizni račun registruju se. Poslovne banke imaju obavezu da NBS redovno dostavljaju izveštaje o svakom prilivu i odlivu novca. Činjenica je da  pojedini „vešti i snalažljivi“ primaju novac putem PayPala, pa rade određene gimnastike da taj novac podignu. Misle da su tako zavarali trag. Digitalizacija uzima svoj danak. S jedne strane bitno olakšava poslovanje i život, ali s druge strane sve je transparentno i vrlo lako proverljivo. Toliko o snalaženju.

 

Država je stvorila uslove

Godinama smo slušali kako jedino Srbja živi u srednjem veku.  Jedino kod nas nije regulisan status frilensera.

I to je regulisano. U decembru 2019. godine dopunjen  je  Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se odnosi baš na frilensere i to u članu 12. dodata je tačka 3a koja glasi:

– lica koja rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca, koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obavljen posao ostvaruju ugovorenu naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu;

Drugim rečima,  propisano je  da  lica koja rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca, koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obavljen posao ostvaruju ugovorenu naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu, u pogledu obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Penzijsko i invalidsko osiguranje je obavezno za sve koji zarađuju. To znači da fizička lica koja na ovaj način zarađuju  treba da podnesu prijavu po principu  samooporezivanja. U  roku od 30 dana potrebno je obračunati porez i doprinos za PIO i zdravstveno osiguranje ukoliko se radi o nezaposlenom licu.

U zavisnosti od vrste delatnosti propisani su normirani troškovi kojima se umanjuje oporeziva osnovica i kreću se od 20% do 50%.

Prema podacima PU svega 0,34% osoba je izvršavala svoju obavezu. Da ne kažem zanemarljiv procenat osoba koje su ispoštovale Zakon.

Priprema se opsežna akcija – koja podrazumeva da će država od osoba koje su imale obavezu da naplati pripadajuće poreze i doprinose, naravno plus zateznu kamatu i kaznu. Predviđene su i kazne zatvora. Znači, trebalo bi ispoštovati mogućnost koju je država dala i regulisati svoje obaveze pre inspekcije.

 

Iskustva u okruženju

 

Sve države se trude da  sivu zonu zarađivanja prevedu u legalne tokove poslovanja. Još 2018. godine u BIH je pokrenut postupak, ali ne samo da obveznici plate za tu godinu svoje obaveze, već su prikupili podatke za pet godina u nazad. Što priznaćete nije kratak period.

Srbija ima najveći broj frilensera u regionu.

 

Drugi podsticaji

Zakon na ukupan prihod građana član 21ž omogućava poseban podsticaj za sve koji osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće u kojem će biti u stalnom radnom odnosu. U narednih 12 meseci država umesto njih će izmiriti sve poreze i doprinose. Znači dali su mogućnost od godinu dana da se početnici u biznisu snađu, obezbede i razviju posao kako bi mogli da posluju profitabilno.

Postoji i mogućnost dobijanja jednokratnih bespovratnih sredstava za pokretanje sopstvenog biznisa, u zavisnosti od opštine ta sredstva se kreću od 200.000 do 500.000 dinara. Sasvim dovoljno da se u prvoj godini pokriju osnovni troškovi za poreze i doprinose vlasnika biznisa.

Posebne olakšice su date za firme koje zaposle u stalni radni odnos bivše „paušalce“ koji ne ispunjavaju uslove iz testa samostalnosti.

Država je napravila sasvim pristojan  ambijent i stimulans za sve koji žele da rade po propisima i zarade.

Većina frilensera smatra da novac koji zarađuju da im je to za džeparac i da pripada samo njima. Plaćanje obaveza nije nepotreban „harač“, svi ga plaćamo, i plaća se svuda u svetu. Postoji još nešto, znam iz kontakta sa mladim preduzetnicima koji su apsolutno promenili svoj odnos prema poslu od kako su registrovali svoj biznis. Više im zarada ne služi za džeparac, i ne rade samo kada im treba novac već se trude da imaju posao u kontinuitetu. Postaju odgovornije i zrelije osobe.

Još nešto, postoji mogućnost, osnovati preduzetničku radnju, povoljnije je od preduzeća iz jednog praktičnog razloga. Kada frilenser nema posla, može u tom periodu privremeno da zatvori pa sa novim poslom da aktivira poslovanje. U periodu mirovanja ne postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa. U tom periodu gubi se staž i nemate zdravstveno osiguranje. Ali nemate ni mesečnu obavezu prema poreskoj upravi.

Još jednom, postoji čitava lepeza mogućnosti i olakšica za poslovanje, namenjena onima koje to interesuje.