Poreski savetnik nije luksuz, poreski savetnik vam je potreban   da na vreme i na najpovoljniji legalan način planirate svoje poreske obaveze.

Pitate se kada vam je potrebna pomoć, konsltacija sa poreskim savetnikom, i ko je u opšte poreski savetnik? I kako vama poreski savetnik  može pomoći?

Jednostavnim jezikom privrednika, mogu da kažem da je poreski savetnik posrednik između države i poreskih obveznika. Oni štite državu tako što utiču na smanjenje utaje poreza. S druge strane, korisnim savetima, i to pre početka određenog posla može vam pomoći da sagledate svoje poreske obaveze. Stručan poreski savetnik može vam pomoći da smanite izdatke za porez u zakonskim okvirima.

Da, porez je obaveza svih nas. Diskusije nema da li treba  platiti porez. Naravno da treba, verujem da se slažete, inače ne bi ni čitali ovaj tekst.

Od kako je formirana prva državna zajednica, uvedena je institucija poreza. U svim državama sveta, porez je obavezna stavka, jedina razlika je u visini poreske stope.

Ono šta bi trebali vi, kao privrednk da znate prilikom planiranja privrednih i investicionih poduhvata, jeste koji su to porezi. Postoji više vrsta poreskih obaveza. Različite poslovne aktivnosti oporezovane su posebnim porezima.

Jedino, kad se radi o PDV-u, to znate da se plaća u svakoj vrsti transakcija. Privrednici koji nisu u sistemu PDV  oslobođeni su  obračuna i plaćanja PDV prilikom prodaje svojih proizvoda i usluga. Ali zato u nabavci,  u skoro 99% slučajeva plaćaju ga, ali nemaju pravo na odbitak PDV kao prethodni porez.

Porezi koji se povremeno obračunavaju i plaćaju

Već sam rekla da postoje poslovne aktivnosti koje se jednokratno oporezuju. Činjenica je da nazivi tih poreza često ne mogu   logički da se povežu sa određenim poslovnim transakcijama, što vam sigurno dodatno pravi problem, ponekad i neprijatno iznenađenje. Niste planirali tu vrstu troška, i po nekada ste možda ostali bez profita, ili čak odradili posao sa gubitkom.

Da bi vam što više približila različite vrste poreza i poreske stope po određenim poslovima razvrstaću ih u 5 najčešćih grupa. Na žalost to nisu jedini porezi, ali su najčešći.

• Izbegavanje dvostrukog oporezivanja – porez po odbitku;
• Porez na dobit po osnovu transfernih cena;
• Porez na kapitalni dobitak ili gubitak;
• Porez na imovnu;
• Porez na ukupan prihod građana

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja – porez po odbitku

Verujem  kada ste prvi put čuli naziv ovog poreza, da je najveći broj vas pomislio da se radi o utaji poreza, o izbegavanju plaćanja poreza državi, što nije ni blizu činjeničnom stanju.

Svrha ove vrste poreza je da se ne plati dva puta. Ovaj porez se plaća  kada imate određena plaćanja prema inostranstvu. Sve države sveta, vode računa da se porez ne odliva iz zemlje, već država u kojoj  je strana firma ostvarila  zaradu, i domaći privrednik za to odvaja sredstva da se tu i oporezuje.

Ova vrsta poreza definisana je u članu 40.  Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Odnosii se na preduzeća i preduzetnike koji vode poslovne knjige.

Kada čitate pomeuti član, videćete važnu odredbu koja glasi:

„Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća po stopi od 20% na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

• dividendi i udela u dobiti u pravnom licu;
• naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine;
• kamata;
• naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;
• naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

Kako se ove odrebe zakona odnose na vaše poslovanje. Ukoliko ste suvlasnik firme sa stranim pravnim ili fizičkim licem, ili je strano lice 100% vlasnik u preduzeću prilikom isplate dividende potrebno je obračunati i platiti porez po odbitku od 20%. To vaš knjigovođa zna, uradiće i poresku prijavu po tom osnovu. Ali ono o čemu vi trebate da vdite računa, jeste da pre plaćanja da obavestite službu računovodstva o planiranoj isplati, i da dostavite dokumentaciju na vreme. Rok za obračun i plaćanje poreza ja svega tri dana od dana plaćanja.

Ukoliko ste uzeli kredit iz inostranstva sa kamatom, bez obzira da li davalac kredita  banka, privredno društvo ili strani osnivač firme, prilikom plaćanja kamate takođe se obračunava i plaća  pomenuti porez.

Kupovina softvera ili licence pored cene koju plaćate ino dobavljaču podrazumeva da se taj trošak brutira za porez po odbitku od 20% ili niže i plati. Ukoliko plaćate avansno, avansno se i porez plaća u roku od 3 dana. Za sva plaćanja koja se oporezuju ovim porezom predviđen je rok za plaćanje od 3 dana. Spisak  autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je mnogo veći od pomenute licence za softver, njega sam navela kao najčešću nabavku koju privrednici imaju.

Da skratim, prilikom plaćanja zakupnine opreme ili nepokretnosti stranom licu, trošak se uvećava za porez.

Usluge: istraživanja tržišta, računovodstve i revizorske usluga i druge usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja takođe su oporezovane ovim porezom.

Koje povlastice imate primenom međunarodnih  ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO)?

Republika Srbija ima potpisane pomenute ugovore sa preko 60 zemalja širom sveta. Za svaku vrstu izdatka, sa tim zemljama ugovorena je niža poreska stopa od pomenutih 20%. Čak za izdatke po osnovu primljenih usluga poreska stpa je 0%.

Znači, važno je pre pokretanja određenog posla proveriti da li je poslovni partner rezident zemlje sa kojom Srbija ima potpisan UIDO ili ne, i u samom startu planirati izdatak za porez.

Ovo je preopširna poreska tema, o kojoj sam detaljno pisala, sa primerima obračuna poreza na platformi. Cela kategorija tekstvova odnosi se na ovu oblast, pretplatnici PRO ili Premijum paketa imaju pun pristup ovim stručnim tekstovima.

U ovom trenutku, važno je da znate na  koje poslove sa inostranstvom se plaća dodatni porez.

Porez na dobit po osnovu transfernih cena

Sam pojam transferne cene, veoma često buni i nepoznat je termin kako diplomiranim ekonomistima tako i pojedinim pravnicima, koji nisu u ovoj materiji. Prema tome, vama koji ste na čelu firme prirodno je da je ovaj termin stran i nejasan.

Šta se podrazumeva pod transfernim cenama?

Transferne cene su cene po kojima se prodaju proizvodi i usluge između povezanih lica, kao i davanje međusobnih pozajmica i kredita. S obzirom da se radi o prometu između povezanih lica, postoji mogućnost  za manipulisanje u cilju izbegavanja plaćanja poreza.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica  i Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu “van dohvata ruke” primenjuje se  kod utvrđivanja cene transakcija između povezanih lica.

Ukoliko poslujete ili nameravate da poslujete sa povezanim licima neophodno je da se detaljnije informišete o ovoj ozbiljnoj temi. Zakonom je propisano da se poreskoj upravi dostavi pored izveštaja-studije o transfernim cenama, ovaj promet obavezno se iskazuje i u poreskom bilansu. Obaveza po transfernim cenama podjednako se odnosi kako na   pravna  lica  tako i na  preduzetnike.

Detaljnije o ovoj temi možete se informisati OVDE>>>

Porez na kapitalni dobitak ili gubitak

Za početak da razjasnimo šta se smatra kapitalnim dobitkom ili gubitkom.

Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine i njene nabavne cene. Ukoliko je prodajna cena veća od nabavne prodavac ostavaruje kapitalni dobitak koji se oporezuje   po stopi od 15% za pravna lica, dok preduzetnici  plaćaju porez po stopi od 10%.

Kapitalni gubitak jasno vam je da predstavlja negativnu razliku između nabavne i prodajne cene.

Na žalost bez obzira da li se radi o kapitalnom dobitku ili gubitku, i jedan i drugi rezultat uključuje se u oporezivu osnovicu, uz propisanu posebnu proceduru.

Ovo je takođe porez koji se plaća jednokratno, odnosno kada nastane neka od sledećih prodaja. Pod prodajom se smatra i kada se radi o komenzaciji i sl.

Koje prodaje se oporezuju porezom na kapitani dobitak?

1) nepokretnosti koje se koriste kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti uključujući i nepokretnosti u izgradnji. U slučaju kada se prodaje objekat u kojem  obavljate delatnost ne važi pravilo kao za građane. Građani su oslobođeni ovog poreza ukoliko  je nepokretnost u njihovom vlasništvu 10 godina, ili za istu sumu novca kupuju drugu stambenu jedinicu.

2) prodaja prava intelektualne svojine;

3) prodaja udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti,

4) prodaja investicione jedinice investicionog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi;

5) prodaja digitalne imovine.

Kada se radi o kapitalnim dobicima i gubicima, ovde sam vam navela najčešće prodaje koje su predmet oporezivanja. Zakonom o porezu na dobit pravnih lica obuhvaćene su i statusne promene, pripajanje....  ima puno toga, čak je predviđeno oporezivanje ovim porezom i prihod od patenata, koncesija itd.

Nakon ove tri vrste veoma  složenih poreza porez na imovinu ili porez na ukupan prihod građana, izgleda kao dečija slikovnica.

Porez na imovnu

Kada je u pitanju ova vrsta poreza, sam naziv je jasan. Druga je stvar što košta i umanjuje vašu zaradu. Bar je privrednicima jasno kroz naziv o čemu se radi.

Porezom na imovinu oporezuje se:

- pravo svojine ili korišćenja gradskog građevinskog zemljišta površine preko 10 ari kao i

- pravo svojine ili korišćenja građevinskih objekata.

Kada je ovaj porez u pitanju,  jednostavan je i jasan, ali ima  brojnih detalja o kojima treba voditi računa.

Jedna o čestih situacija koja zbunjuje privrednike je sledeća:

U članu 12. Zakona piše i :

Porez na imovinu ne plaća se na nepokretnosti:

U stavu 2. tačka 6 između ostalog piše da su spomenicia kulture ili istorijski spomenicia – oslobođeni plaćanja poreza na imovinu.

To nije sporno. Međutim, često u objektima koji su proglašeni spomenicima kulture ili istorisjkim spomenikom jedan deo se koristi, najčešće  za obavljenje delatnosti. Nije bitno da li je u ptanju restoran, prodavnica i slično.

Važno je da znate, bez obzira što je objekat oslobođen plaćanja poreza na imovinu, onaj deo objekta koji se koristi za obavljanje delatnosti NIJE OSLOBOĐEN poreza na imovinu. Na tu površinu se plaća porez.

Porez na ukupan prihod građana

Ukoliko vi, kao fizičko lice ostvarite prihod u kalendarskoj godini koji je veći od trostruke prosečne zarade u republici po osnvu:

• zarade, prihoda od  samostalne delatnosti, autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu, prava industrijske svojine, davanja u zakup nepokretnosti i pokretnih dobara,  prihodi sportista i sportskih stručnjaka kao i drugi prihodi prema  članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana

imate obavezu da poreskoj upravi dostavite poresku prijavu i uz određene olakšice, ako na njih imate pravo, platite pripadajući porez. Pomenuti prihodi se sabiraju, jedno fizičko lice može da ima više različitih prihoda.

Poštovane kolege privrednici, nadam se da sam vam ove složene poreske teme približila i objasnila iza kojih najčešćih poslovnih aktivnosti se krije još i obavezujući porez.

Bez obzira što je ovaj tekst malo duži, u odnosu na teme koje su u pitanju, slobodno mogu da kažem da je ovo uvodni deo u materiju.

Nadam se da sam vas uverila da poreski savetnik ni slučajno nije luksuz, već veoma koristan saradnik vama i vašem biznisu. Tačno je da će jedan deo poslova uraditi vaša služba knjigovodstva, ali ne sve. Knjigovođe imaju svoj posao.    Zakonom o računovodstvu je  propisano koje poslove knjigovodstvo radi. O ovoj temi  pisaću vam u nekom sledećem blog postu. Važno je da  znate koje su  obaveze i  šta možete da očekujete i tražite od službe računovodstva i knjigovodstva. Kada su u pitanju složene poreske situacije, svakako konsultujte stručnjaka iz te oblasti.

P.S. Finansije vam nisu jača strana, odnosno imate utisak kada se priča na tu temu, da ljudi pričaju nekim stranim jezikom koji vi baš i ne razumete, za početak, prijavite se na potpuno besplatnii newsletter –SA FINANSIJAMA NA TI-