Najmanje kašnjenje u dostavljanju izveštaja NBS od skoro se ozbiljno sankcioniše.
Devizni Inspektorat NBS – više ne toleriše kašnjenje. Činjenica je da propisani izveštaji državi i NBS služe za statistiku i praćenje deviznih priliva i odliva sredstava. Kada se radi o privrednicima, njima je to samo dodatna obaveza, i ukoliko je propuste onda im sleduje kazna.
Zakonom o deviznom poslovanju postavljeni su okviri poslovanja privrednicima. Šta je dozvoljeno a šta nije. Sam Zakon daje brojne mogućnostia ali i obaveze.
Za početak sva prava i obaveze podjednako odnose se na banke, privredna društva, preduzetnike i ogranke stranih lica registrovanih u Srbiji.
Kada su u pitanju preduzetnici, posebno treba naglasiti da i preduzetnici paušalci takođe mogu da se bave spoljnotrgovinskim poslovima što znači i deviznim.
Određeni spoljnotrgovinski poslovi na osnovu Zakona o deviznom poslovanju zahtevaju dostavljanje određenih izveštaja – obrazaca Narodnoj banci Srbije.
Iz Zakona o deviznom poslovanju, to nije moguće detektovati. Naime, član 2. Zakona o spoljnoj trgovini govori šta se smatra spoljnotrgovinskim poslom.
Zakon o deviznom poslovanju – u članovima 4. i 37. napominje da je potrebno dostavljati izveštaje, ali nije napisano koje i kada!
Tek u podzakonskim aktima, odlukama, pravilnicima, uredbama i ostalim dokumentima koji imaju težinu zakona privrednik saznaje koji su to obrasci koje treba dostaviti u određenim vremenskim intervalma NBS.
U Zakonu o deviznom poslovanju propisane su kazne od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica koja ne dostave izveštaje na vreme. Za odgovorno lice u privrednom društvu i za preduzetnika one su nešto niže.
Koji su to najčešći izveštaji?
- Ukoliko ste izvezli robu ili uslugu, i niste je naplatili u roku od godinu dana, ili ste dali avans stranom licu i nije realizovan uvoz neophodno je registrovati kreditni odnos kod NBS na Obrascu P1;
- Ukoliko ste uvezli robu ili uslugu, i niste je platili u roku od godinu dana, ili ste naplatili avans od strane firme a nije realizovan uvoz neophodno je registrovati kreditni odnos kod NBS na Obrascu O1;
- Izveštaj o stranim direktnim investcijama nerezidenta u zemlji dostavlja se na – Obrascu DI-1. Ulagač može da bude strano pravno ili fizičko lice. Izveštaj se dostavlja od momenta osnivanja pa svaka tri meseca, bez obzira da li ima promena u poslovanju ili ne. Ovaj obrazac dostavljaju i ogranci stranih lica u Srbiji.
- Pravna lica i fizička domaća lica imaju obavezu da dostavljaju izveštaj o stranim direktnim investicijama u inostranstvu na Obrascu DI2. Izveštaj se dostavlja od momenta osnivanja pa svaka tri meseca, bez obzira da li ima promena u poslovanju ili ne.
- Izveštaj o građevinskim investicionim radovima u inostranstvu – od projektovanja, preko gradnje do zanatskih završnih radova dostavlja se na Obrascu GRU A.
- Donaće firme i preduzetnici koji iste poslove rade u Srbiji, ali je nosilac posla strana firma dostavljaju Obrazac GRU B.
- Obveznik izveštavanja i popunjavanja Obrasca RN su rezidentne firme koje su po osnovu rešenja – odobrenja Narodne banke Srbije otvorile nerezidentni devizni račun u inostranstvu.
Ovo su najčešći izveštaji koji se dostavljaju Deviznom inspektoratu NBS, nisu jedini.
Do skoro Devizni Inspektorat NBS je tolerisao kad neko zakasni u dostavljanju izveštaja. Međutim, od ove godine počeli su da šalju prijavu sudu firme koje bi propustile da na vreme pošalju svoj izveštaj.
Najviše kašnjenja bilo je u januru 2019. godine. Rok za dostavljanje izveštaja je i dalje 10. januar, pa 10. april…..
Firme koje su spajale praznike, desilo se da nisu ispoštovale propisani rok, jer ranije nije bilo problema i kazni.
Iz konkretnog razloga obaveštavam vas da je prvi izveštajni period 10. januar 2020. godine.
Detaljnije o propisanim izveštajima, i kako i popuniti možete videti OVDE!