Tehnološki višak – šta sada? | Preduzetništvo - MOJ IZBOR

Tehnološki višak – šta sada?

Događaji - Vesti

Dec 25

Pokretati privatni biznis ili tražiti novi posao, ozbiljna dilema.

Broj radno aktivnih ljudi koji će do kraja ove godine biti proglašeni kao tehnološki višak u javnom sektoru broji se na hiljade. Na žalost, taj broj biće i veći već početkom iduće 2018. godine, kada se planiraju novi spiskovi. Ljudi koji će napustiti postojeće radno mesto različitog su stepena obrazovanja od III do VII. Što se tiče starosne strukture, u najvećoj meri radi se o radno aktivnim ljidima,  znači do penzije ima još dosta godina rada. Najsloženije pitanje koje ljudi sebi postavljaju ovih dana je – šta sada.

Rukovodstva preduzeća koja se suočavaju sa ovim teškim i složenim zadatkom učinila su šta su mogla. Održani su sastanci, utvrđeni su spiskovi, utvrđena je otpremnina, obavljena su i razni razgovori i predavanja. Dolazili su i predstavnici iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Urađeno je dosta, a opet nedovoljno, jer kod većine ljudi ostalo je pitanje da stoji bez odgovora, šta sada.

Novog zapošljavanja u javnim preduzećima i dalje nema.

Većina ima preko 40 godina života, što otežava pronalaženje novog posla.

Medjutim,  svi uglavnom daju preporuku da se ovi ljudi okrenu privatnom biznisu, da  započnu nešto samostalno da rade. To je najjednostavnije, kako za osobu koja je ostala bez posla tako i za državu.

Međutim, pre bilo kakve odluke, lice koje je dobilo rešenje i otpremninu da je tehnološki višak, trebalo bi ozbiljno sebe da preispita, da li je privatni posao pravi posao. Da li je spreman na taj ozbiljan zadatak.

Rukovodstvo i Sindikat  Železnice  Srbije da bi koliko je u njihovoj moći, pomogli radnicima koji će do kraja godine biti proglašeni kao tehnološki višak, organizovali su još jedno predavanje, koje sam održala sa pozicije privrednika – preduzetnika. Moje iskustvo u preduzetničkom poslu se broji skoro tri decenije.

Predavanje sam održala 15. 12. 2017. godine,  ljudima koji još uvek razmišljaju da li je preduzetnički posao i život njihov pravi izbor ili ne. Predočila sam im sve prednosti i nedostatke preduzetničkog posla i života. Takođe i zakonske obaveze.

 

Deo dvočasovnog predavanja, prenosim i vama koji razmišljate da li je preduzetnički život vaš pravi izbor.

 

Biti preduzetnik jeste vaš izbor, izbor koji vas čini zadovoljnim! Pokretanje sopstvenog posla nikako ne sme za vas biti samo izlaz iz trenutne loše situacije. Ukoliko mislite da biznis pokrenete samo dok ne nađete nešto bolje, onda razmišljate kao mlade devojke koje se, kada shvate da će izgubiti godinu na fakultetu, da bi izbegle kritike roditelja, brže-bolje udaju za prvog momka na koga naiđu. Nekima od njih se pritom posreći, nekima i ne. Kada opisujem preduzetnika, imam u vidu pre svega časnu i poštenu, kreativnu, preduzimljivu, ambicioznu, samodisciplinovanu i hrabru osobu koja je spremna i da rizikuje kada je to potrebno. Nije pritom važno da li je reč o preduzetničkoj radnji ili o vlasniku privrednog društva.

Biti preduzetnik – to je ozbiljna odgovornost, pravi izazov.

Biti preduzetnik – to je rad bez radnog vremena.

Preduzetnik se nikada ne umara od posla, njega umaraju drugi ljudi koji koče kad se krene uzbrdo.

Preduzetniku se retko kada uspeh daje na srebrnoj tacni, od njega se uvek traži i očekuje.

Preduzetnk znatno lakše prevazilazi krize i poremećaje u privredi nego što to mogu veliki sistemi. Preduzetnik je prilagodljiviji i izdržljiviji.

Preduzetnik, kada ode na bolovanje (do trideset dana) ne prima nikakvu nadoknadu, nema bolovanja, zato mora sam da obezbedi svoju egzistenciju, zato retko sebi i dozvoli da se razboli. Kada je na odmoru, preduzetnik nema platu.

Jedna od izuzetno važnih ličnih osobina koje bi trebalo da ima preduzetnik jeste odgovornost prema samom sebi i prema poslu.

Kada ste preduzetnik, onda nemate šefa iznad glave koji vam daje zadatke i kontroliše vas. Prihod na računu jeste vaša kontrola – vaš šef. Velika je takođe zabluda da će, kada pokrenete posao, sve raditi radnici, a vi ćete samo da kontrolišete, da budete gazda. Doći će i to vreme, ali tek posle nekoliko godina veoma posvećenog vašeg ličnog angažovanja. I tada će, međutim, vaše prisustvo biti neophodno.

Svest našeg društva još nije dovoljno izgrađena, i te kako se osećaju posledice starih obrazaca, da ne kažem da i dalje u glavama ljudi traje socijalizam i želja da se malo radi a dobro zaradi. Često se može čuti, kada nekoga pitate gde radi – „ma, kod privatnika“, a sve to biva propraćeno blagom grimasom i nezadovoljstvom. Državni posao, ili posao u nekoj velikoj stranoj kompaniji, jeste danas san većine onih koji traže posao. U firmama gde ne poznaju lično svog poslodavca, već imaju šefove i menadžere iznad sebe, zaposleni znatno više cene posao, bez obzira na to što rade mnogo više nego kod privatnika i što, možda, imaju i nižu platu. Mladi se više raduju zaposlenju u korporaciji gde ima više radnika, predradnika, kontrole i mogućnosti za napredovanje, kao da u nekoj manjoj programerskoj firmi, na primer, ne mogu da napreduju, i ne mogu da uče. Ne shvataju oni da se u malim firmama znatno brže uči i napreduje jer posao zahteva da je svako od nas multifunkcionalan, da radi više poslova, da ima više znanja, veština i kompetencija. Proći će još prilično vremena dok se kolektivna svest našeg naroda ne promeni. Nije to ipak problem samo u Srbiji, isto je i u celom regionu, u svim zemljama bivše Jugoslavije.

Nisu ni svi radnici isti, ne doživljavaju svi svoj posao kao što je napred opisano, ima, naravno, izuzetno posvećenih i lojalnih radnika koji su spremni da rade odgovorno i sa zadovoljstvom – oni shvataju da ne rade „za privatnika“ već za sebe. Svako onaj ko prima platu, radi za sebe i za svoje lično dobro. Ima zaposlenih koji umeju da cene to što ste im omogućili radno mesto, znaju oni da to znači da ste uložili prilično sredstava, znaju da svako radno mesto mnogo košta.

U drugom delu knjige nameravam da ukratko obradim veštinu rukovođenja, jer je i to veoma važan segment u organizovanju i širenju posla. Želja je moja da bez ulepšavanja iznesem činjenično stanje i što realnije prikažem posao privatnika.

Potrudiću se da progovorim i o neuspelim primerima, da biste vi, budući preduzetnici, sutra ako je moguće, zaobišli neprijatne situacije.

Svi primeri i iskustva o kojima u knjizi govorim jesu istiniti, nijedan nije izmišljen; i imena nekih ljudi sam čak navela, dok imena drugih nisu navedena samo zato što oni to nisu želeli.

 

 

TEŠKO JE DONETI ODLUKU – IDEJE KASNIJE DOLAZE SAME

 

Dok ste još u fazi donošenja odluke o tome da li da krenete u sopstveni posao ili ne, veoma je važno da o svojoj ideji razgovarate sa nekim ko je duže u takvom poslu i ko će biti spreman da iskreno sa vama o svemu tome razgovara. Ukoliko ste utvrdili da u vašem okruženju postoji poslovna prilika, potreba za određenom robom ili uslugom, a vi ste spremni da uđete u taj posao (naravno, ako to ne zahteva prevelika početna ulaganja), razmislite, testirajte svoju ideju i krenite. Preduzetnika karakteriše, između ostalih, i osobina da je dovoljno brz i odvažan da prepozna priliku i što pre je iskoristi. U osnovi, dve najvažnije komponente uspešnog biznisa jesu:

POSAO KOJI VOLITE + TRŽIŠTE (potreba za određenom robom ili uslugom) = USPEŠAN BIZNIS

Nije, međutim, neophodno da uočite samo to da za nekim proizvodom ili uslugom postoji potreba, moguće je i da vi lično kod ljudi stvorite potrebu za proizvodom ili uslugom koje nudite.

Pre nego što su nastale društvene mreže kao što su Facebook (FB) ili Twitter, niko od sadašnjih korisnika tih mreža nije ni slutio da je moguće da tako nešto postoji. Zašto ne biste i vi bili inovator i svetu podarili neki nov proizvod ili uslugu?

Sve poslove za koje danas znamo i sva zanimanja, nekada je morao neko prvi da izmisli i započne.

Da li znate, kada smo već kod društvenih mreža, da je veoma solidnu mesečnu platu moguće zaraditi od video-snimaka koji su postavljeni na Youtube kanalu? Mnogi ljudi sa našeg podneblja snimaju edukativne i slične video-snimke i postavljaju ih na svoj kanal. Kada ti snimci dostignu određeni broj pregleda dnevno, sklope oni ugovor sa Youtube-om, i to tako da tom kanalu daju dozvolu da se na njihovim snimcima prikazuju reklame te na taj način dobijaju i novac.

Na internetu možete čak da kupite – platite individualne časove violine, da li ste to znali? Časovi joge sve češće se odvijaju preko Skype-a, ljudima je prosto jednostavnije da vežbaju u svom domu, jer vreme koje bi potrošili u prevozu do mesta gde se joga vežba mogu da iskoriste za neke druge aktivnosti.

Radionice – business coach ili life coach časovi – odavno su, zahvaljujući Skype-u, postale stvarnost.

  • Zanima preduzetnički posao;
  • Interesuje vas da li otvoriti preduzetničku radnju ili preduzeće;
  • Koji su najvažniji zakoni za poslovanje;
  • Kako finansijski da sagledate svoj posao;
  • Kako samostalno da uradite biznis plan;
  • Kako savladati osnovne veštine u prodaji i pregovaranju;

Ove i brojne dileme možete rešiti kada pročitate i proučite knjigu

PREDUZETNIŠTVO – MOJ IZBOR

 

Poruči knjigu

Knjiga: Preduzetništvo MOJ IZBOR

Svi primeri i iskustva o kojima u knjizi govorim jesu istiniti, nijedan nije izmišljen; i imena nekih ljudi sam čak navela, dok imena drugih nisu navedena samo zato što oni to nisu želeli…

Follow

About the Author

Diplomirani sam ekonomista, sa bogatom biografijom iz oblasti realne ekonomije. Pišem stručni blog www.biljanatrifunovicifa.com. Predavač sam iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanje. Redovno držim treninge u PK Beograd, RPK Novi Sad, kao i u organizaciji firme „IFA“ d.o.o., Beograd. Aktivno radim za veliki broj domaćih i stranih kompanija konsalting iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanja, sa posebnim naglaskom na aktivno oplemenjivanje i reeksportnu doradu.