Posao treba da bude zadovoljstvo a ne samo izvor prihoda – Preduzetništvo – MOJ IZBOR

Posao treba da bude zadovoljstvo a ne samo izvor prihoda

Događaji - Vesti

Nov 24

Čovek koji ima posao i radi posao koji voli, onaj koji ima zdravu porodicu i nekoliko prijatelja – jeste srećan i blagosloven čovek. Mnogi ljudi koji imaju kancelarijski posao vraćaju se, nažalost, svakog dana s posla svojim kućama veoma umorni i iscrpljeni.

Naučnici su dokazali da samo fizički rad umara čoveka. Prilikom obavljanja fizičkih poslova, organizam se oslobađa toksičnih materija koje odlaze pravo u krv. Izvršena su brojna precizna testiranja i merenja toksičnih materija u krvi ljudi koji se bave fizičkim poslovima, ali i onih koji obavljaju kancelarijski, takozvani sedeći posao. Toksini su pri tome pronađeni u krvi ljudi koji rade fizički posao, a u krvi onih koji sede dok rade, nema toksina, nema fizičkog umora, mozak se ne umara. Reč je o veoma interesantnom i zanimljivom istraživanju u koje, najverovatnije, u prvi mah neće poverovati većina kancelarijskih službenika. Mnogi se jednostavno neće složiti sa tim da njihov posao nije zamoran i počeće svojoj okolini da objašnjavaju kako kući redovno dolaze iz kancelarije veoma umorni i iscrpljeni, pitaće se kako je moguće da nema toksina u njihovoj krvi kad i oni naporno rade, uveravaće ljude oko sebe da su takvi nalazi naprosto netačni. Pomenuta istraživanja su, nažalost, tačna. Utvrđeno je, takođe, i da umor i iscrpljenost koju subjektivno osećaju kancelarijski službenici, nastaje iz nezadovoljstva, brige, dosade, zato što ti službenici rade posao koji ne vole i koji ih ne ispunjava, kao i, naravno, zbog lošeg držanja tela prilikom sedenja. Moram priznati da mi se, uprkos tome što obožavam svoj posao, ponekad ipak desi da dođem kući veoma umorna.

Nakon što sam saznala za napred pomenute rezultate istraživanja, počela sam da pratim i analiziram sebe i da razmišljam o tome zašto se umor ponekad pojavljuje, s obzirom na to da ja stvarno volim to što radim, a i sama sam uostalom svoj gazda. Češće mi se dešava i to da čak i nakon deset sati intenzivnog rada, dođem kući veoma zadovoljna i odmorna. Razmišljajući o tome zaključila sam da, i pored najbolje isplaniranog radnog dana, usled hitnih i neodložnih poslova koje nisam očekivala toga dana, ta okolnost postaje uzrok umora, dan se odvija sasvim drugačije od onoga što sam ja prethodno planirala i želela. Ne dešava se to stalno, ali ponekad, svakako.

Mnogo pre istraživanja u savremenim laboratorijama i pomoću savremenih uređaja, čak  devetnaest vekova ranije, Marko Aurelije je u svojim Meditacijama zapisao: „Naš život je onakav kakvim ga zamišljamo“. Možda je upravo sada došlo vreme da se zapitate da li je vaš život onakav kakvim ste ga zamišljali. Razmislite koliko ste zadovoljni i srećni na poslu koji trenutno radite:

– da li je to ono o čemu ste maštali kao dete

– da li na posao odlazite sa radošću

– da li se radujete ponedeljku

– da li dan ranije ili rano ujutru isplanirate svoj radni dan

– da li se trudite da na postojećem poslu usavršavate svoja znanja i veštine samoinicijativno, kako biste bili bolji i uspešniji?

Ako na većinu postavljenih pitanja vaš odgovor, nekim slučajem, glasi NE, da li znate zašto je to tako i šta vam na poslu najviše smeta? Da li razmišljate o pokretanju sopstvenog biznisa, ili želite da proširite i osvežite postojeći biznis? Najbolje je kada postoji više izvora prihoda. Nadam se da se u tome slažemo.

Smatram da bi posao trebalo birati na osnovu emocija, a ne prema poslovnim prilikama koje trenutno vladaju na tržištu. Zbog svakodnevnih različitih promena, poslovnih prilika na tržištu uvek ima i one svakako mogu biti dobra ideja za početak nekog biznisa.

Šta znači dobra poslovna prilika?

U vašem kraju, na primer, ne postoji nijedna obućarska radnja za popravku cipela, ili nema krojačke radnje za prepravku odeće i šivenje po meri, ili pak nema zubara i – da ne nabrajam dalje; sve to mogu biti dobre poslovne prilike. Čemu, međutim, takve prilike kada nijedan od tih poslova vi ne znate da radite, ili znate, ali ih ne volite?

Novac jeste važan, ali ako pokrećete svoj biznis, onda sa sigurnoću tvrdim da sopstveni posao ni slučajno ne može uspešno da se vodi i razvija ako nema ljubavi prema takvom poslu, ako u njemu ne nalazite zadovoljstvo. Znam to iz ličnog i iskustva mnogih svojih kolega, prijatelja, rodbine. Nagledala sam se i te kako sjajnih i neslavnih privatnih biznisa. Dete sam privatnika, i to iz perioda kada je privatnik posmatran više kao državni neprijatelj. Sa očevom firmom rasla sam i ja i stasavala u preduzetnika. Od petnaeste svoje godine bila sam uključena u posao, ne kao posmatrač, nego kao onaj ko pomaže koliko može. U vreme kada sam bila prvi razred srednje škole, 1971. godine, donet je propis da privatnici koji stiču prihod viši od određene sume, imaju obavezu da vode poslovne knjige. S obzirom na to da je moj otac smatrao da je zanat važniji od svakog fakulteta, mene je uputio da izučim zanat od knjigovođe koji je njemu vodio poslovne knjige. Tako sam ja, u trenutku kada sam upisivala fakultet, uz indeks dobila i rešenje o porezu jer sam imala već registrovanu radnju za knjigovodstvo. Sve vreme sam, uz studije na Ekonomskom fakultetu, vodila knjigovodstvo ocu i njegovim kolegama, tek da imam za džeparac.

Sa tako dugačkim stažom u preduzetništvu, smatram da sam kompetentna da nekome od vas pomognem da donese odluku i krene u posao i život koji će sutra dobiti drugi smisao. Želim da vam pomognem da postanete preduzetnik, ili da, eventualno, nakon što pročitate ovu knjigu, shvatite da preduzetnički život nije za vas. Smatram svakako da je upućivanje u tajne jedne knjige dobra odluka, na taj način ćete uštedeti vreme, novac za početak posla, a poštedećete i sebe od razočaranja i frustracije zbog eventualnog neuspeha ili, još gore, možda i od dugova.

Biti preduzetnik jeste vaš izbor, izbor koji vas čini zadovoljnim! Pokretanje sopstvenog posla nikako ne sme za vas biti samo izlaz iz trenutne loše situacije. Ukoliko mislite da biznis pokrenete samo dok ne nađete nešto bolje, onda razmišljate kao mlade devojke koje se, kada shvate da će izgubiti godinu na fakultetu, da bi izbegle kritike roditelja, brže-bolje udaju za prvog momka na koga naiđu. Nekima od njih se pritom posreći, nekima i ne. Kada opisujem preduzetnika, imam u vidu pre svega časnu i poštenu, kreativnu, preduzimljivu, ambicioznu, samodisciplinovanu i hrabru osobu koja je spremna i da rizikuje kada je to potrebno. Nije pritom važno da li je reč o preduzetničkoj radnji ili o vlasniku privrednog društva.

Biti preduzetnik – to je ozbiljna odgovornost, pravi izazov.

Biti preduzetnik – to je rad bez radnog vremena.

Preduzetnik se nikada ne umara od posla, njega umaraju drugi ljudi koji koče kad se krene uzbrdo.

Preduzetniku se retko kada uspeh daje na srebrnoj tacni, od njega se uvek traži i očekuje.

Preduzetnk znatno lakše prevazilazi krize i poremećaje u privredi nego što to mogu veliki sistemi. Preduzetnik je prilagodljiviji i izdržljiviji.

Preduzetnik, kada ode na bolovanje (do trideset dana) ne prima nikakvu nadoknadu, nema bolovanja, zato mora sam da obezbedi svoju egzistenciju, zato retko sebi i dozvoli da se razboli. Kada je na odmoru, preduzetnik nema platu.

Jedna od izuzetno važnih ličnih osobina koje bi trebalo da ima preduzetnik jeste odgovornost prema samom sebi i prema poslu.

Kada ste preduzetnik, onda nemate šefa iznad glave koji vam daje zadatke i kontroliše vas. Prihod na računu jeste vaša kontrola – vaš šef. Velika je takođe zabluda da će, kada pokrenete posao, sve raditi radnici, a vi ćete samo da kontrolišete, da budete gazda. Doći će i to vreme, ali tek posle nekoliko godina veoma posvećenog vašeg ličnog angažovanja. I tada će, međutim, vaše prisustvo biti neophodno.

Svest našeg društva još nije dovoljno izgrađena, i te kako se osećaju posledice starih obrazaca, da ne kažem da i dalje u glavama ljudi traje socijalizam i želja da se malo radi a dobro zaradi. Često se može čuti, kada nekoga pitate gde radi – „ma, kod privatnika“, a sve to biva propraćeno blagom grimasom i nezadovoljstvom. Državni posao, ili posao u nekoj velikoj stranoj kompaniji, jeste danas san većine onih koji traže posao. U firmama gde ne poznaju lično svog poslodavca, već imaju šefove i menadžere iznad sebe, zaposleni znatno više cene posao, bez obzira na to što rade mnogo više nego kod privatnika i što, možda, imaju i nižu platu. Mladi se više raduju zaposlenju u korporaciji gde ima više radnika, predradnika, kontrole i mogućnosti za napredovanje, kao da u nekoj manjoj programerskoj firmi, na primer, ne mogu da napreduju, i ne mogu da uče. Ne shvataju oni da se u malim firmama znatno brže uči i napreduje jer posao zahteva da je svako od nas multifunkcionalan, da radi više poslova, da ima više znanja, veština i kompetencija. Proći će još prilično vremena dok se kolektivna svest našeg naroda ne promeni. Nije to ipak problem samo u Srbiji, isto je i u celom regionu, u svim zemljama bivše Jugoslavije.

Nisu ni svi radnici isti, ne doživljavaju svi svoj posao kao što je napred opisano, ima, naravno, izuzetno posvećenih i lojalnih radnika koji su spremni da rade odgovorno i sa zadovoljstvom – oni shvataju da ne rade „za privatnika“ već za sebe. Svako onaj ko prima platu, radi za sebe i za svoje lično dobro. Ima zaposlenih koji umeju da cene to što ste im omogućili radno mesto, znaju oni da to znači da ste uložili prilično sredstava, znaju da svako radno mesto mnogo košta.

U drugom delu knjige nameravam da ukratko obradim veštinu rukovođenja, jer je i to veoma važan segment u organizovanju i širenju posla. Želja je moja da bez ulepšavanja iznesem činjenično stanje i što realnije prikažem posao privatnika.

Potrudiću se da progovorim i o neuspelim primerima, da biste vi, budući preduzetnici, sutra ako je moguće, zaobišli neprijatne situacije.

Svi primeri i iskustva o kojima u knjizi govorim jesu istiniti, nijedan nije izmišljen; i imena nekih ljudi sam čak navela, dok imena drugih nisu navedena samo zato što oni to nisu želeli…

Poruči knjigu

Knjiga: Preduzetništvo MOJ IZBOR

Svi primeri i iskustva o kojima u knjizi govorim jesu istiniti, nijedan nije izmišljen; i imena nekih ljudi sam čak navela, dok imena drugih nisu navedena samo zato što oni to nisu želeli…

Follow

About the Author

Diplomirani sam ekonomista, sa bogatom biografijom iz oblasti realne ekonomije. Pišem stručni blog www.biljanatrifunovicifa.com. Predavač sam iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanje. Redovno držim treninge u PK Beograd, RPK Novi Sad, kao i u organizaciji firme „IFA“ d.o.o., Beograd. Aktivno radim za veliki broj domaćih i stranih kompanija konsalting iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanja, sa posebnim naglaskom na aktivno oplemenjivanje i reeksportnu doradu.